Winter time

Znam da je ona već odavno tu, znam da se nekima lede kosti pri samoj pomisli na hladnoću koja vani vreba iz svakog ćoška, i znam da (skoro) svi jedva čekaju proljeće i ljeto da se riješe svih onih teških bundi. Ali ja eto, iako to sve znam, opet odlučih da pišem o njoj...

Nikakvi kalendari i datumi za mene ne igraju veliku ulogu kada je zima u pitanju. Nikakav 21, decembar, nikakva Nova godina i slične stvari. Znam da je zima tu kada se sve rijeđe osijeća miris pečenih kestena u našem domu, znam da je zima tu kada iz ormara izvadim najtoplije jakne i rukavice, znam da je zima tu kada naš dom pičinje mirisati na cimet, na kuhane jabuke, i na tikvu. Tikvu u svakom obliku i tikvu u svakom jelu (ne doslovno ali ja je toliko volim da stvarno ne bih imala ništa protiv). Znam da je zima tu kada su borbe sa prehladom najjače i najuzaludnije, i znam da je zima tu kada pri izlasku u grad ne možeš normalno stajati na nogama jer je vjerat u Mostaru jednostavno nemoguć...

Prehlada je zanimljivija uz malo boje, slasti i vitamina ;)

Zima je baš nekako čudna, bar za mene, i liniju između ljubavi i mržnje ponekad je teško definisati. Mrzim svu onu hladnoću, promrzle obraze, crvene nosiće koji samo što ne otpadnu.rzim što na sebe moram navući pola ormara i opet osjećam svu onu hladnoću i v jetar koji divlja svuda oko mene... Ali, sa druge strane, volim sve ono što ona donosi; tople džempere i šalove, tamne ruževe i rumenila, volim to što mogu da pijem ogromne količine čaja a da me niko čudno ne pogleda (kao što je to slučaj ljeti, naopaka sam znam, haha ;) )... Volim što smo tada svi nekako bliži. Zajednička druženja su češća, nema onih užurbanih pokreta i uznemirenih pogleda kao u proljeće, kada gomila poslova čeka da bude završena. Volim što se otac tada smije najglasnije, valjda i on osjeti tu povezanost i bliskost, volim što je majka tada vedrija i nježnija, volim što je porodica stalno na okupu..

..a i knjige su zanimljivije uz pucketanje vatre i nježne mirise..

I da, zima itekako jeste čudna. Vani je sve mrtvo, stabla su tužna i gole, ne čuje se cvrkut ptica i sivilo je zamijenilo sve one vedre boje. A u unutrašnjosti, ispod svih tih rumenih krovova, zamagljenih prozora u vrelih zidova, sve je puno života. Pogledi su svjetliji, smijeh je vedriji, a razgovori glasniji...

I mi smo baš kao i priroda, vani smo hladni i promrzli, crveni i tmurni, a iznutra smo ispunjeniji i življi nego ikada.. Zima jeste čudna ali je i volim... Eh, linija je konačno definisana, hehe :D .

P.S.. Ne zaboravite da svojim najbližim kažete koliko ih volite,

 na ovoj hladnoći pravo je vrijeme za malo nježnosti.. ;)

Zima je vrijeme za AVON...

....i mazalice svih vrsta...

...i tamne ruževe naravno...

Essentials.

Moja pitanja za vas su:

1. Kako vi doživljavate zimu?

2. O čemu želite da vam pišem u budućnosti?